A od domaćih...
Радивој Кораћ "Жућко" (
5. новембар 1938. -
2. јун 1969) је био један од најбољих
југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на
Европским првенствима (1961, 1965), две на
Светским првенствима (1963, 1967) и
Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.
БиографијаКораћ је рођен у
Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (
ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био
Борислав Станковић.
Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958,
1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из
Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из
Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током
1960-тих. Проглашен је
спортистом године у Југославији
1960.
Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно,
што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по
утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу
слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском
шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити
из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том
тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка
је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а
Кораћ је погодио сва слободна бацања.
За
југословенски национални тим је дебитовао
1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири
Европска првенства и на три је био први стрелац (
Београд 1961.-216,
Вроцлав 1963.-239,
Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на
Светским првенствима (1963, 1967) и
Олимпијским играма 1968.,
као и бронзану медању на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно
157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде
високим просеком од 20,8 поена по утакмици.
Кораћ је као играч
ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици
Купа европских шампиона против
Алвика из
Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд
Вилта Чејмберлена који је
2. марта 1962, на утакмици између
Филаделфија вориорса и
Њујорк никса, постигао 100 поена.
Кораћ је студирао на
Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду
Црвене звезде, иако му је
Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил
ФИАТ 1300.
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи
2. јуна 1969. код села Каменице, 12 km од
Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине.
Жућкова левица, пехар који се додељивао победнику Купа Радивоја Кораћа
FIBA је
1971, на предлог тадашњег генералног секретара
Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење
Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци
Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је "Жућкова левица". Ово европско такмичење је угашено
2002.
а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног
купа у Куп Радивоја Кораћа. Радивој Кораћ је први спортиста који је
сахрањен у
Алеји великана у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из
Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.
Улице са његовим именом постоје у
Београду,
Нишу,
Новом Саду,
Крагујевцу,
Младеновцу,
Панчеву,
Руми и у родном
Сомбору.
У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
У
Алкобендасу, предграђу
Мадрида,
1. марта 2007.
отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу
славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и
кошаркаших радника из
Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.