Otrovana hrana

U Srbiji se u prodaji nalaze proizvodi koji u sebi
sadrže opasne herbicide - izazivače raka, steriliteta, šećerne bolesti i
atrofije mozga. Hrana proizvedena po kodeksu „alimentarijus" dozvoljena
u SAD od prošle godine, dok je u EU zabranjena



Na tržištu Srbije prodaju se prehrambeni proizvodi opasni po zdravlje i život ljudi koji su pravljeni po kodeksu „alimentarijus", dokumentu Svetske zdravstvene organizacije, koji propisuje korišćenje štetnih sastojaka u proizvodnji. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić tvrdi da se u proizvodnji po ovom „kodeksu" koriste genetski modifikovana jedinjenja, koja mogu izazvati rak, sterilitet, šećernu bolest i još 60 najtežih oboljenja.Aleksić objašnjava da ovakvi proizvodi imaju oznaku poput piramide i da na njima piše „codex
alimentarius". On tvrdi i da ih na našem tržištu ima nezakonito, pa čak iu nekim poznatim domaćim mesnim firmama.- Kod njih se prodaju viršle sa oznakom kodeksa „alimentarijus", koje sam ja primetio nedavno - tvrdi Aleksić.
Zabranjeni herbicidi
Ovaj kodeks, koji je odredila SZO, za hranu i poljoprivredu u Srbiji nije
usvojen jer je naša zemlja potpisnica Roterdamske i kopenhaške
konvencije, koja je u suprotnosti sa njim.2



- Kodeks sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani. To će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. On propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi genetski modifikovano seme. Od 12 zabranjenih herbicida za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, u kodeks je nedavno vraćeno sedam jedinjenja poput DDT-a, lindana, malationa i drugih otrova koji su zabranjeni pre više od 30 godina. Primera radi, DDT je 1972. godine zabranjen i kod nas, u Evropi i pre, zbog maligniteta, a sad ga vraćaju
na listu. Lindan je pogotovo zabranjen za upotrebu pri uzgoju šargarepe,a malation se nekada koristio za prskanje komaraca. Takođe, po njihovim odredbama tačno se zna koliko goveđeg hormona rasta sme da se koristi prilikom uzgajanja goveda, i ako to odbijete, a članica ste Svetske trgovinske organizacije, platićete milionsku odštetu u dolarima. To se dogodilo sa EU pre 10 godina, kada je odbila kontingent govedine iz
Amerike i Kanade - rekao nam je Aleksić.
Nesagledive posledice Bivširepublički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić upozorava zašto treba izbegavati proizvode sa oznakom „kodeks alimentarijus".3
Aleksić: Novi nacizam
NikolaAleksić iz Ekološkog pokreta Novi Sad tvrdi da je ovaj „kodeks" direktan nastavak nacističke filozofije čiji je cilj da se broj ljudske
populacije smanji.- Ti hormoni u životinjama kod ljudske
populacije ubrzavaju polnu zrelost. Devojčice od osam godina starosti ulaze u pubertet, sa devet im rastu grudi, u 18. godini dobijaju rak dojke, a muškarci prostate - tvrdi Aleksić.

- Herbicidi koji se sastoje od opasnih materija koriste se
za prskanje kukuruza, pšenice i drugih kultura protiv gljivica i
parazita. Mnogi su odavno zabranjeni u Evropi, dok se kod nas uvoze. Ako
se stoka hrani biljkama koje su njima prskane, ona će se zaraziti, a samim tim i meso neće biti zdravo po nas. Poput karagana, mogu da izazovu rak i mnoge druge bolesti - objasnio je Stojišić.Direktor Industrije mesa „Matijević" Milan Jozanov rekao je za naš list da njihovi proizvodi nisu štetni, a sve glasine da se kod njih prodaju štetni proizvodi po kodeksu „alimentarijus" pripisao je zavisti pojedinaca.4


-Poslednjih nekoliko dana pod pritiskom smo raznih neosnovanih optužbi koje dovode u pitanje zdravstvenu ispravnost hrane našeg preduzeća. Sve je izneto u cirkularnim pismima koja kruže Srbijom. Zavist pojedinaca i iznete laži plaćenika uvoznog lobija ne možemo zaustaviti, ali zbog potrošača moramo da kažemo da su ova pisanja zlonamerna i da su ovi tekstovi očito usmereni na pokušaj eliminisanja svega što je domaće i napredno. Mi smo izabrali put koji vodi intenzivnom razvoju i profitu, ali ne na štetu sopstvenog naroda nego u njegovu korist, a sve pod budnim okom nadležnih organa. Kažu da je na našim viršlama bila oznaka
kodeksa „alimentarijus", ali to je u stvari bila oznaka standarda HASAP,
koju smo držali do 2009. godine - rekao nam je Jozanov.
5

Čelebićanin: „Alimentarijus" je poželjan
Načelnik republičke veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, međutim, kaže za Press da kodeks „alimentarijus" predstavlja preporuke dobre higijenske iproizvođačke prakse i postupaka u proizvodnji koji garantuju bezbednostproizvoda.- Ako je neko stavio znak „kodeksa", ništa loše nije uradio. Ne postoji zakonska obaveza da se on stavlja, ali dobrodošlo je ako se neko pridržava postupaka u proizvodnji po njemu. Taj „kodeks" je zapravo preporuka organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i preporuka SZO. Apsolutno je u skladu sa svim važećim propisima -tvrdi Čelebićaninova.

Genetski modifikovana hrana u mesari Matijević!!!


Obratite pažnju na nalepnicu ispod cene viršli na slici u dnu slike,
ili kako genetski modifikovana hrana neprimetno ulazi u naše živote. Izbegavajte kupovinu hrane u mesari Matijević.



Verovatno većina nas nije čula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako
niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im
upravo to najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov
opstanak bi bio ugrožen.

1994. godine su pokušali da uvedu Codex u SAD,
ali su ljudi videli o čemu se radi i naveliko pisali lokalnim
političarima, kongresmenima. Trgovačkim lancima je postalo jasno da će
propasti ukoliko se uvede Codex, pa su i sami lobirali za sprečavanje
njegovog uvođenja. Zajedno su postigli da Codex na kraju nije uveden.
Zatim se komisija okrenula ka Evropi i, prema svim znacima do sad, tu će
im uspeti.

Previše smo mala zemlja, sa marionetskim rukovodstvom, da se od
ovakvih svetskih a monstrumskih organizacija možemo odbraniti. Ako već
to ne možemo, možemo bar da na sve načine te propise zaobilazimo i
pokušamo da se što duže hranimo na naš tradicionalni način, domaćim
povrćem, od naših semena i sorti. Ne da bi bilo kome prkosili, već da bi
svoje a i zdravlje svoje dece sačuvali. Jer vrlo je jasno da svi ti
svetski „lobisti“ lobiraju samo u jednom pravcu, da sa ove naše
zajedničke planete uklone bar 3 milijardi ljudi, prvenstveno sirotinje,
kako bi njima bilo što „šire“ i kako bi bili još bogatiji. Bar tako
misle, da su sva rešenja u tome.

Bogati sve ovo što smo naveli odavno znaju. Odavno se ne hrane
„unapređenom“ i genetski modifikovanom hranom, već za debele pare kupuju
ono što je za mnoge isuviše skupo. A mi u Srbiji imamo sreću da nas je BOG
darivao plodnim tlom i pitomom klimom, pa je samo na nama da u svojoj
ishrani što duže bežimo od raznih Codex-a, ozračenih namernica, i
pesticidima obogaćenog povrća i voća. I ovo svetsko ludilo, profita,
pljački i otimačine, je po svoj prilici pri kraju, te izdržimo još malo
da ti Codex-si proždru i sami sebe. Ovaj tekst smo pripremili da znate,
da se čuvate, da sačuvate svoje porodice i svoju decu.

Pročitajte ceo tekst na adresi http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2009/037.html

Izbegavajte mesaru Matijević i genetski modifikovanu hranu!!!

IVANA DULIĆ-MARKOVIĆ: UVOZILA SAM MUTANT HRANU! Genetski modifikovana sojina sačma kontinuirano stiže u Srbiju od 1997. Naravno da se uvozila i u vreme kad sam ja bila ministar.

BEOGRAD - Konačno je priznala.
- Da, u vreme kada sam bila ministar poljoprivrede, u Srbiju se uvozila genetski modifikovana sojina sačma - izjavila je Ivana Dulić-Marković za Kurir.

Posle serije napisa u našem listu o katastrofalnim posledicama po zdravlje koje izazivaju genetski modifikovani organizmi (GMO), bivša ministarka poljoprivrede otvoreno je progovorila o svojoj ulozi u uvozu ogromnih količina sojine sačme.

Kurir je već objavio da je Ivana Dulić-Marković u jednom mahu odobrila da u zemlju uđe 20.000, a u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme.

- Sojina sačma se kontinuirano uvozi u Srbiju od 1997. Naravno da se uvozila i u vreme kad sam ja bila ministar.

* Zašto se uvozila?
- Zato što takva sojina sačma čini 95 odsto tržišta i znatno je jeftinija od ostale sojine sačme. Uvoz je bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost. Takva je bila procedura, a sve smo uradili po zakonu.

* Ali ta sojina sačma je potencijalna dugoročna opasnost po zdravlje ljudi i životinja?
- GM sojina sačma je, prema mom mišljenju i podacima koji su dostupni, potpuno jednaka kao i sačma od ostale soje.

* Da li ste vi, generalno, za genetski modifikovanu hranu ili ne?
- Kao i većina ljudi koji poznaju tu materiju, selektivno sam za i selektivno protiv. Ja sam za genetički inženjering tamo gde može ciljano da reši problem koji na drugačiji način ne može da se reši. Nisam za univerzalni pristup odobravanja ili zabrane. Takav pristup ne postoji nigde u svetu. Znate li da se više od 50 odsto lekova proizvodi od mikroorganizama koji su genetski modifikovani, a ljudi ih piju pune šake, bez ikakvog straha? Ja sam za sve što može da izleči ljude.

KANCER S NJIVE!

Naučne institucije peru ruke od pravilnika Ministarstva poljoprivrede na osnovu kog je 2009. godine u Srbiju ušla velika količina radioaktivnih sastojaka za đubrivo

BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede opet laže!
Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, izjavio je za Kurir da oni nisu na svoju ruku izmenili pravilnik po kom je koncentracija radioaktivnih materija u mineralnom đubrivu sa 1.600 uvećana na 10.000 bekerela, već da su to učinili na preporuku naučnih institucija, među kojima je i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.

- To nije tačno! U Ministarstvu očigledno rade nestručni ljudi i oni su u pravilnik uveli tu ogromnu dozu radioaktivnosti. Mi smo izradili stručno mišljenje i savetovali da se vrate stare granice radioaktivnih materijala, jer se sve što pređe 3.000 bekerela smatra radioaktivnim otpadom! To je ubrzo i učinjeno, ali je očigledno da je u međuvremenu u zemlju ušla određena količina dijamonijum fosfata s ogromnom radioaktivnošću - saopštio je profesor dr Ištvan Bikit iz odeljenja za fiziku PMF u Novom Sadu, naglašavajući da ne zna ko je odobrio uvoz.

Iako je pomoćnik ministra Mitreski rekao da je na osnovu preporuke ove naučne ustanove Ministarstvo u periodu važenja ovog pravilnika dozvolilo uvoz dijamonijum fosfata, profesor Bikit dodaje da „misli da oni nisu imali nijedan uzorak s ovom količinom radioaktivnosti“.

- Neki su očigledno imali, ali mislim da mi nismo. Ne mogu sto odsto da tvrdim... - objašnjava dr Bikit i naglašava da su se posle misteriozne pošiljke i donošenja pravilnika pobunili stručnjaci i poslali pismo vladi da upozore na dalekosežnu štetu koja može nastati od povećanih koncentracija radioaktivnosti. Posle samo nekoliko dana sporni pravilnik je tiho povučen.

- Leukemija, kanceri testisa, dojke, pluća, štitne žlezde, ali i tumori mozga, bolesti su koje nastaju izlaganjem ljudskog organizma radioaktivnim supstancama - kaže dr Milan Milutinović, načelnik Jedinice za brzu reakciju u vanrednim situacijama i praćenje rizika po zdravlje i životnu sredinu. On naglašava da će se opasnost po ljudsko zdravlje dodatno povećati ukoliko je mineralno đubrivo završilo na njivama.

- Time se povećava radioaktivnost zemljišta i biljaka i ona može trajati godinama, a opasnost predstavlja i hrana koja je napravljena od biljaka uzgajanih na ovakvim njivama - objašnjava dr Milutinović, a kao primer navodi Černobilj, u kome se posle 20 godina drastično povećao broj obolelih od karcinoma.





Uvezena čitava kompozicija
Mladen Vukčević, radiolog i doziometrista iz Instituta za nuklearna istraživanja „Vinča“, potvrdio je za Kurir da je u zemlju vozom stigao kontingent radioaktivnog đubriva, odnosno dijamonijum fosfata povećane radioaktivnosti, ali da ga oni nisu ispitivali.

- Taj tovar nismo uzorkovali jer je 2009. na predlog Ministarstva poljoprivrede izmenjen Zakon o jonizujućem zračenju, po kojem se merenje radioaktivnosti obavljalo isključivo metodom ASTM E-181-98/03, koju je primenjivalo samo odeljenje za fiziku u Novom Sadu - objašnjava Vukčević i naglašava da toga nema nigde u svetu.

- To je isto kao da su u zakonu napisali da će to i to preduzeće obavljati određeni posao - smatra Vukčević.


Veća radioaktivnost najznačajnija novina?!

Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja.“

- Kakav je to „pooštreni režim radijacione sigurnosti Srbije“ koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja - objašnjava Mladen Vukčević, radiolog iz Instituta „Vinča“.

BRUKA: UVOZIĆEMO HRANU KOJA IZAZIVA RAK!
Srbija uskoro odobrava uvoz, promet i proizvodnju genetski modifikovane hrane, za koju stručnjaci tvrde da je štetna.



BEOGRAD - Nova godina će nam doneti i hranu koja sadrži genetski modifikovane biljke i životinje! Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je Nacrt zakona o genetički modifikovanim organizmima, čijim će usvajanjem biti dozvoljeni uvoz, prodaja i proizvodnja ovih proizvoda!
- Trenutno se radi pravna analiza Nacrta zakona i početkom 2011. godine stavlja se u proceduru usvajanja - saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.

Stručnjaci, međutim, tvrde suprotno. Ajrin Beret, koja se u Srbiji bori protiv izmene zakona o GMO, kaže da je njeno Udruženje „Stop GMO u Srbiji“ do sada sakupilo oko 5.000 potpisa protiv izmene zakona.

- Pored toga što će biti omogućena prodaja i proizvodnja GMO hrane, ona neće morati da se etiketira, tako da čak nećemo imati ni izbora da je ne kupimo - objašnjava Ajrin. Pored toga, izmenom zakona će biti dozvoljena sadnja „terminator semena“ koje proizvodi kompanija „Monsanto“.
- To seme ima ugrađen gen za sprečavanje daljeg razmnožavanja, zbog čega će ratari svake godine morati da ga kupuju od ovog proizvođača. A jednom posađeno genetski modifikovano seme nikad se ne može iskoreniti - tvrdi Beret!

Doktor Miroslav Stojšić tvrdi da ova hrana predstavlja najveću opasnost današnjice.
- Kanceri dojke i materice povezani su sa hormonima u hrani. Dokazano je da je genetski modifikovana soja kod stanovnika Amerike i Engleske pre nekoliko godina dovela do pojave krvavih proliva i kancera debelog creva - naglašava dr Stojšić.


GMO je genetski modifikovani organizam (GMO). Mogu biti biljke, životinje ili mikroorganizmi kojima su pomoću genetskog inženjeringa izmenili genetski materijal i to na način koji ne postoji u prirodnim situacijama.

Kurir otkrio ucenu!

Kurir je u februaru prošle godine ekskluzivno došao do izveštaja ministarstva poljoprivrede SAD iz septembra 2009. godine koji se odnosi na Srbiju.
U njemu piše da su posle kritika koje su američka vlada, Svetska trgovinska organizacija i pojedine članice EU uputile Srbiji zbog zabrane uzgajanja, prodaje i prometa GM biljaka i životinja, srpski zvaničnici prepoznali negativne posledice, kao što je zabrana pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, i obavezali se da će promeniti zakon najbrže moguće.



Šta može doneti GMO?
* kancer
* poremećaj u radu štitne žlezde
* Morgelonsovu bolest (Na ljudskoj koži se formiraju celulozna vlakna pomešana sa većom ljudskom dlakom, koja se uvlače pod kožu tako da osoba izgleda kao prekrivena krljuštima.)
* sterilitet
* alergije
* pad imuniteta
* prenošenje degenerativnih promena na potomstvo
* dijareju

Laboratorijsko otkriće velikih američkih magnata, genetski modifikovano seme bačeno je u srpsku oranicu. Da li će građani Srbije trampiti svoje zdravlje za formalan ulazak naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju ili će, potaknuti primerom Bugarske, uličnim demonstracijama oboriti skupštinski zakon?

Nigde i nikada se očitije nije manifestovala imperativna parola Henri Kisindžera „Kontroliši hranu, kontrolisaćeš ljude“, nego danas na miljeu poljoprivreda zemalja u razvoju i onih koje prolaze kroz proces tranzicije. Na putu GMO hrane u čijoj ideji stoji pitanje genocida našla se i Srbija. Da li ćemo, o čemu je „Pečat“ pisao u prošlom broju trampiti zdravlje nacije za formalan ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju(depeše Vikiliksa) ili ćemo, potaknuti primerom Bugarske, uličnim demonstracijama oboriti Nacrt zakona o GMO u Srbiji koji čeka na ulazak u skupštinsku proceduru? Kako sa ovim nacrtom pomiriti rezolutni stav Ministarstva poljoprivrede, o afirmaciji Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana? Da li je formalno današnja vlast protiv GMO, a nezvanično čini sve da podmiri potrebe kupoprodajnog lanca ove nemani? U kojoj meri nas put ka EU obavezuje na poštovanje zakona koji strogo zabranjuju upotrebu GMO u ishrani?
MINISTARSTVO JE STRIKTNO
Ministarstvo poljoprivrede Srbije, u dopisu koji je poslat našoj redakciji, ističe da je u Srbiji zabranjen uzgoj i promet genetski modifikovane hrane, te da je ova oblast genetički modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji regulisana Zakonom o GMO, pripremljenim od strane ove administracije. Zakon je usvojen 29. maja 2009. godine i on je i danas na snazi. Njime je u Srbiji zabranjeno korišćenje GMO hrane i ne postoji nijedan drugi zakonski akt koji reguliše ovu oblast. U našoj zemlji kontrolu ovih odredbi Zakona obavlja inspekcija Ministarstva poljoprivrede i ukoliko se ustanovi postojanje GMO zasada se nalaže njihovo uništavanje, a protiv prekršilaca se podnose krivične i prekršajne prijave.
Ministarstvo je „veoma striktno po pitanju GMO, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo“. Svaka pošiljka semenskog kukuruza, soje, seme šećerne repe, seme uljane repice, merkantilni kukuruz i soja, sojina sačma, pirinač i ostalo što se uvozi u Republiku Srbiju se uzrokuje i ispituje na genetsku modifikaciju.
„U toku 2010. godine, sve pošiljke koje su uvezene u našu zemlju su bile u skladu sa zakonskim propisima što se tiče genetskih modifikacija, tj. nije bilo uvoza genetski modifikovanih proizvoda biljnog porekla. Prilikom uvoza proizvoda biljnog porekla granična fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vrši redovnu kontrolu pošiljki tako što svaku pošiljku mora da prati međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke bilja, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuje poreklo i kvalitet. Fitosanitarni inspektori na granici izdaju rešenje kojim se zabranjuje uvoz do dobijanja laboratorijskih analiza. Kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava propisane uslove, ona se stavlja u promet. Ukoliko roba ne ispunjava propisane uslove donosi se rešenje o vraćanju pošiljke ili o njenom uništenju u skladu sa zakonom“, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.
GRANIČNA KONTROLA
Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata u svojim kontrolama nije utvrdila pojavu genetski modifikovanih biljaka kukuruza u unutrašnjosti zemlje, dok se na granici vrši kontrola svake pošiljke semena i sve pošiljke za koje se utvrdi da postoji genetska modifikacija se vraćaju i zabranjuje se njihov uvoz.
„U našoj zemlji kontrolu odredbi Zakona, Zakonom o GMO, obavlja inspekcija Ministarstva poljoprivrede. Akcija uništavanja genetski modifikovane soje na teritoriji Republike Srbije je završena za 2010. godinu. Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izvršila 1.100 kontrola parcela zbog utvrđivanja prisustva genetski modifikovane soje u usevima na površini od oko 3.000 hektara. Na 98 parcela utvrđeno je prisustvo GM soje na površini od 122 hektara i podneto je 98 krivičnih i prekršajnih prijava protiv odgovornih lica koja su gajila ovakve useve. Kontrole su izvršene u Mačvanskom, Zapadno-bačkom, Južno-bačkom, Sremskom okrugu i okrugu Grada Beograda“.
Zakon o genetički modifikovanim organizmima, usvojen 2009. godine, zabranjuje uvođenje u proizvodnju i gajenje genetički modifikovanih useva, tako da su predviđene sankcije zabrana upotrebe i uvođenje u životnu sredinu, kao i donošenje rešenja o uništavanju parcela pod GM sojom. Visina kazne se kreće od 30.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, dok se za pravno lice kreće od 500.000 do 3.000.000 dinara. Vlasnicima kod kojih je potvrđeno prisustvo genetičke modifikacije useva soje izdata su rešenja o uništavanju useva. U slučajevima gde vlasnici nisu postupili po Rešenju inspektora, koje nalaže da sami unište GM soju, Ministarstvo poljoprivrede je odredilo treća lica za prinudno uništavanje i tanjiranje useva soje. Planom rada Fitosanitarne inspekcije za 2011. godinu je predviđen nastavak kontrole prisustva genetski modifikovane soje na teritoriji Republike Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede je veoma striktno po pitanju GMO, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo. Ove godine posebnu pažnju Ministarstvo će posvetiti podsticajima organske proizvodnje, a s tim u vezi je septembra 2010. godine pokrenulo kampanju PRIRODNO IZ SRBIJE, sa namerom da kontinuirano informiše i edukuje stanovnike Srbije o kvalitetu i bezbednosti hrane proizvedene kod nas, s jedne strane, a sa druge da ukaže na one male proizvođače poljoprivrednih proizvoda koji valjano rade svoj posao.
„Povezujući one koji proizvode i one koji konzumiraju pomenute proizvode, Ministarstvo poljoprivrede želi da stvori krug poverenja među karikama ovog lanca. Naime, danas svi pričaju o pravilnoj, zdravoj ishrani bogatoj vlaknima, voćem i povrćem, a slabo ko govori o tome da je bitno i koje se namirnice konzumiraju, odnosno kako je to voće uzgajano, kako je povrće čuvano itd. Ministarstvo ovom kampanjom želi da upozna stanovnike kako da na pravi način vode računa o svojoj ishrani, kako da kupuju i čuvaju namirnice i na taj način posredno da brinu i o zdravlju“.
EKSPANZIJA GMO
O postojanju lobija, kontroli poljoprivrednih apoteka, posredničkim uvozima GMO putem osvajanja tržišta konzervirane hrane, u dopisu ni reči.
Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, tvrdi za „Pečat“ da postoji veoma jak lobi proizvođača genetski modifikovanog semena čija proizvodnja se ekspanzionistički širi. Prošle godine je, navodi, 125 miliona hektara u svetu bilo pod genetski modifikovanim biljkama i to je veoma upozoravajući podatak.
„Verovatno ćemo uskoro imati i prvu zvaničnu odluku da će na tržište moći da se plasira meso kloniranih životinja. Spor između SAD i EU je čak i oko toga da li EU može da zahteva da na ambalaži prehrambenih proizvoda stoji napomena da je sirovina dobijena od genetski modifikovanih biljaka. Svi u svetu pričaju da treba iskoreniti glad, a navešću pokazatelje koji govore suprotno“.
Na zemljinoj kugli je 1960. godine bilo tri milijarde ljudi, od toga 80 miliona gladnih ili svaki trideset i osmi stanovnik. Danas ima 2,3 puta više stanovnika, 6,7 milijardi, i 12 puta više gladnih – 925 miliona, svaki osmi čovek na svetu je gladan.
„Popularno je govoriti o održivom razvoju, a mala gazdinstva u svim zemljama sveta propadaju. Poljoprivreda sve više postaje samo tržište za plasman robe neagrarnog porekla – industrijske robe. Pre 40 godina sirovina poljoprivrednog porekla učestvovala je u maloprodajnoj ceni prehrambenog proizvoda sa 70 procenata , danas sa svega 30“, ističe Ševarlić.
Predstavnici Ministarstva na čelu sa ministrom dr Sašom Draginom, kako nam je rečeno, tokom 12 meseci obići će 12 okruga u Srbiji, počevši od septembra 2010. godine. Svakom okrugu će biti posvećeno oko mesec dana, tokom kojih će se obilaziti mali poljoprivredni proizvođači. Pored toga, značajan deo kampanje će upravo biti praktični saveti o čemu voditi računa pri kupovini sira, a o čemu pri kupovini jabuka, gde god da se ljudi snabdevaju. Predstavnici Ministarstva obilaze proizvođače i njihova domaćinstva, razgovaraju sa domaćinima o „procesu proizvodnje“, od zasejavanja do gotovog proizvoda, o tome na koji način tretiraju zemlju, kako se skladište proizvodi i slično, a sve u cilju da građani saznaju na koji način da prepoznaju kvalitet i da se i sami staraju o bezbednosti hrane. Od jeseni 2010. godine do danas Ministarstvo je obišlo Podunavski okrug, potom Nišavsko-pirotski i Braničevski okrug, i u njima oko 30-ak domaćinstava koji svojim zalaganjem zaslužuju da se o njima govori i da im se pomogne da nastave sa dobrim radom. Cilj kampanje Ministarstva poljoprivrede „PRIRODNO IZ SRBIJE“ da promoviše ono što je dobro kod poljoprivrednika, dakle onih zbog kojih i postoji, u isto vreme informišući i građane, prepoznali su i podržavaju Nacionalna organizacija potrošača i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“. Vlada Srbije se u okviru prilagođavanja propisima Evropske unije sprema da izmeni pravila u oblasti proizvodnje, uvoza i upotrebe genetski modifikovane hrane, što bi moglo izazvati katastrofalne posledice po prirodu, ali i čoveka.

I šta sada..siromašan narod će morati da kupuje takve proizvode, a oni na to i idu..strašno..

Masovne prevare proizvođača, uvoznika i trgovaca, koje dovode do masovnih pljački potrošača.
Potrošači u Srbiji godišnje su opljačkani za stotine miliona evra,
nevidljivim ali podlim trikovima proizvođača i trgovaca, uz dobru pomoć države koja ne primenjuje zakone i ne sprovodi u potrebnoj meri, a često i nikako, obavezna ispitivanja uvoznih ali i domaćih proizvoda za koje je više puta utvrđeno da su doslovno opasni po život.
Kada je pre dve godine jednim istraživanjem otkriveno da pekari u
Srbiji godišnje zarade 48 miliona evra zakidajući na gramaži hleba, niko
se nije ni osvrnuo na tu činjenicu osim jednog uplašenog direktora
mlinsko-pekarske firme koji je nevešto objašnjavao da hleb nakon
nekoliko sati izgubi na težini "jer mu voda ispari"! No, istina je malo
drugačija...
Na kesi i fiskalnom računu piše da taj proizvod teži 500 grama, ali
ako "isparavanje" prema jednom istraživanju bude teško i do 50 grama, to
je onda od svakog građanina oko sedam kilograma otetog ("isparenog")
hleba godišnje.
Istraživanje rađeno na primerima vekne od 500 grama uzete od
proizvođača poput "Pančevačke pekare" (hleb "sava"), "Klasa" i mnogih
drugih širom Srbije, pokazalo je da nijedna vekna od 500 grama nije
imala 500 grama, nego uvek upadljivo manje.
Slučaj masovne prevare sa razlikom u ceni belog i žutog šećera
posebna je priča, jer tu nije reč o zakidanju na težini nego u vređanju
zdrave pameti...
Jer, prema stručnim tumačenjima, energetska vrednost žutog i belog
šećera je potpuno ista. Jedina razlika je u zanemarljivoj količini
vitamina i minerala u korist takozvanog žutog šećera, kojem je zbog te
propagande i cena viša i prodaja mu bolje ide. Mesečno su u pitanju na
desetine tona samo preko jedne prodajne mreže. Zapravo, jednostavnijim
rečima rečeno, žuti šećer je jedna obmana koju šire trgovci i trgovačke
kompanije preko medija, mahom "ženske" štampe... Beli šećer se proizvodi
od šećerne repe, a žuti od šećerne trske, tako da je tačno samo to da
su sirovine različitog porekla. Ali i jedan i drugi se najvećim delom
sastoje od saharoze.
Osim toga, žuti šećer je poluproizvod, jer se u proizvodnji belog
koristi upravo žuti šećer, pa bi baš usled činjenice da je u pitanju
poluproizvod trebalo da bude jeftiniji, a ne tri puta skuplji kao što je
ovde slučaj. Proizvođačima je zarada na žutom šećeru neznatno veća nego
na belom, ali zato na njemu trgovci lepo zarađuju šireći propagandu o
"zdravijem žutom".
Nažalost, u Srbiji samo pet odsto stanovništva čita deklaracije na
proizvodima, ali i oni koji bi da ih pročitaju imaju problem sa namerno
sitno odštampanim slovima koja ne može da pročita niko bez teške muke,
ili uz pomoć optičkih sredstava. U ovom "žutom" slučaju, na deklaraciji
proizvoda piše da je u pitanju rafinisani šećer "kome je dodata boja".
Umri mršav i srećan
Među najprodavanijim artiklima na domaćem tržištu nalaze se i
takozvana "energetska pića", dodaci prehrani, začini, dečja hrana,
konditorski proizvodi, džemovi, čajevi... Na njihovim deklaracijama u
više od 50 odsto slučajeva napisana su lažna obaveštenje o prisutnosti
"aktivnih materija" i drugih različitih sastojaka, mada ih tamo uopšte
nema.
Prodajne mreže u Srbiji prepune su uvozne dečje hrane u pahuljicama,
keksa i alkoholnih pića, kojima nije izvršena analiza kao što je to
slučaj u Hrvatskoj (mada su u pitanju isti proizvodi iz uvoza!) i gde je
utvrđeno prisustvo rizične količine kancerogenih i halucinogenih
materija štetnih za srce i krvne sudove!
Brojni su primeri poput jeftinog kineskog cimeta, kojeg ima u
slobodnoj prodaji na srpskom tržištu i koji se najčešće koristi za
industrijsko spravljanje poslastičarskih proizvoda (takođe kolača i
torti u kućnoj radinosti), a za koji je utvrđeno (opet ne u Srbiji nego u
Hrvatskoj) da ima osam odsto nedozvoljene kancerogene materije
"kumarin". Te kancerogene materije u nedozvoljenoj količini ima i u
cejlonskom cimetu koji važi za kvalitetniji i koji je, naravno, znatno
skuplji.
Skandal koji je pre godinu dana izbio oko takozvane "zelene kafe",
kada je zdravstveno-sanitarna inspekcija Crne Gore zabranila dalji uvoz i
promet tog proizvoda (čije su promoterke u Srbiji dve ovdašnje
pevačice, Jelena Karleuša i Leontina Vukomanović), otkrio je dva
proizvođača iz Amerike i jednog njihovog imitatora iz Srbije, čiji
"dijetetski proizvodi" nisu bezbedni za ljudsku upotrebu. Bili su to
American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe i srpski proizvođač Elephant
CO - Strong Natura...
No, kasnije je beogradski proizvođač takozvane zelene kafe za
mršavljenje nekako uspeo da se izbori za dalje prisustvo na tržištu i
nastavak sporne proizvodnje.
U jednom od najviše korišćenih energetskih pića pod imenom "guarana",
koje se može naći u svim prehrambenim i ugostiteljskim objektima u
Srbiji, zvanično je glavna biološka materija kofein dobijen iz guarane.
Reč je o dokazanoj obmani potrošača koju nema ko da sankcioniše. Naime, u
ovom proizvodu nalazi se čisti kofein! I to je taj "energetski
proizvod".
Uspešna poslovna prevara
Česti su i prepakovani uvozni proizvodi. Uvezeni original dobije
novu, srpsku nalepnicu sitno odštampane deklaracije koja uglavnom ne
odgovara stvarnom stanju u zapakovanom proizvodu.
Dokazano je i u Srbiji i u zemljama bivšeg jugoslovenskog regiona da
su brojni proizvodi iz uvoza lošijeg kvaliteta od onoga na tržištu
Evropske unije. Tu su u pitanju i prehrambeni i svi drugi proizvodi,
poput deterdženata i kućne hemije...
Ali, ima i proizvoda iz Srbije koji su najobičnija masovna prevara
građana, i koji kao takvi ne mogu u zemlje Evropske unije. Naime, ovde
se prevara podrazumeva kao oblik uspešnog poslovanja, ali se, kad se
uhvati na delu, kažnjava. Reč je o sokovima, na kojima najčešće piše da
su 100 odsto od voća. I to baš od onog voća čija je slika na ambalaži.
Ali, u praksi nije tako. Radi se o mešavini raznog voća, i to kad ga
ima. A uglavnom ga nema u onome što na tržištu prodaju kao sok.
Nije teško ustanoviti da je u ovom slučaju reč o gruboj povredi više
zakona, a pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača,
kao i Zakona o bezbednosti hrane. Naime, u samo jednom rutinskom
ispitivanju kvaliteta sokova od dvadesetak proizvođača, utvrđeno je
kršenje tih zakona. Ali, ništa više od toga. Niti je ko odgovarao, niti
su proizvodi povučeni sa tržišta. Neko je dao časnu reč a neko platio
gde treba da se o tome ćuti.
Prevario se jedino jedan tehnički direktor aleksandrovačke Župe
izjavom da je "...kontrola kvaliteta sokova rađena na osnovu tabela koje
su preuzete iz EU" i da su "korišćene metodologije koje u Srbiji ne
važe..." Ako je sve tako, zašto onda srpski proizvođači sokova na
tržište EU ne mogu da prodaju nijedan svoj proizvod? Da nije možda zbog
toga što sadrže tri puta manje voća od propisanog?
Širokogrudi, očerupani, prevareni i neinformisani kupac u Srbiji,
jedinstvena je pojava u savremenoj Evropi, koja nije objašnjiva čak ni
genetikom, onom koja je nastala od pola milenijuma pod Turcima.
Ali takav kupac svakog roga za sveću, dobro je došao i domaćim
lopovima, i stranim prevarantima, i svima koji posreduju u nečasnom
poslu masovne obmane i otimačine. Zbog tako krotkih podanika i postoje
"državni nameštenici" u srpskim vladama, poput sadašnjeg ministra
poljoprivrede Saše Dragina ili njegove preteče Ivane Dulić-Marković, ili
njihovog duhovnog praoca Dragana Veselinova, ali i mnogih drugih koji
su svoja akademska znanja sticali u kompanijama koje proizvode smrt sa
odloženim dejstvom.
Tako školovani kadrovi najbolje znaju da upravljaju sudbinom mase,
sugestivno izgovarajući epohalne laži o opštoj dobrobiti, dok u stvari
pomažu monstruozne projekte svojih učitelja.
Modifikovana gov... u Ministarstvu poljoprivrede
Divlje (ulično-pijačno) srpsko tržište, bogato je svim i svačim pa
čak i ogromnim količinama genetski modifikovane soje koju, uprkos
zabrani, poljoprivredne apoteke slobodno prodaju.
Mada se u Ministarstvu poljoprivrede ponašaju kao da problem uopšte
ne postoji, dokazano je da u Mačvi već punu "demokratsku" deceniju
seljaci koriste ovo seme na više od 300 hektara, a neki su od pokošenih
ostataka hranili i bikove na farmama! Takođe, uprkos zvaničnoj zabrani
uvoza genetski modifikovane sojine sačme, ranije uvezene količine
(naravno, iz Amerike) uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, nesmetano
su na tržištu.
Treba li pominjati kakva "svojstva" ima genetski modifikovana soja?
Seljaci su izveli eksperiment još odavno: tamo gde prskaju herbicidima
osuši se sve, samo ona (GM soja) koja raste nesmetano. Neće otrov na
otrov. A sve je prepuno (negde i do 70 odsto sadržaja) takve soje. Sve
mesne prerađevine, parizeri, viršle, šunkarice, paštete, mortadele,
mesni obroci, konzervisana gotova jela...
Sve do 2004. godine, ondašnji savezni fitosanitarni inspektori
tražili su da nadležna ministarstva i carina poštuju zakon i spreče
ulazak genetski modifikovane soje, padale su i tužbe, ali je svakom
prilikom (uvek u drugostepenom postupku) intervenisala Ivana
Dulić-Marković, ondašnja ministarka poljoprivrede, rudarstva i
vodoprivrede, ali i direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i
genetičke resurse, i kasnije potpredsednica vlade. Doslovno je ukidala
ta rešenja i donosila nova, drugostepena, kojima je uvoz omogućen. Tako
je samo u tri navrata, uz njenu agresivnu kampanju, u Srbiju ušlo
zastrašujućih pola miliona tona genetski modifikovane sojine sačme, i
sigurno još toliko od "dobrotvora" u vidu donacije, pa je ta količina
deljena besplatno u Vojvodini i nekim drugim delovima Srbije (najviše
Niški region).
Otišla je Ivana Dulić-Marković još dalje, pa je tada dala dozvolu za
uvoz modifikovanih sadnica šljiva, jabuka i drugog voća, zaraženog
tumorima korenja. Ovaj "poklon" primili su poljoprivrednici Šumadije.
Recimo da sve ovo nema veze sa činjenicom da je Ivana Dulić-Marković
svojevremeno bila stipendista američke kompanije "Monsanto", koja se
bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, te da joj je baš ta
kompanija platila više studijskih boravaka širom sveta, ali... U Srbiji
od karcinoma godišnje oboli oko 30.000 ljudi. Ako je samo jedan odsto
njih umrlo od onoga što je uvezeno uz njenu pomoć, onda je reč o
smišljenom zločinu.
Direktor Ekološkog pokreta iz Novog Sada Nikola Aleksić raspolaže
podacima da je u aprilu 2009. godine ta ista američka kompanija
"Monsanto" dobila dozvolu da godinu dana vrši eksperimente sa kukuruzom u
Vojvodini! Crni humor je da su se u to vreme seljaci u nekim medijima
hvalili kako im je baš taj genetski modifikovan kukuruz "dobro uspeo".
Sadašnji ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin, inače "kadar"
koji je tu tako reći za ruku dovela Ivana Dulić-Marković, zbog ovakvih i
sličnih stvari nema kome da polaže račune. I on je prethodno bio na
stručnom usavršavanju u američkoj kompaniji "Monsanto" koja, očigledno,
preko svojih kadrova koje školuje, ulazi u države poput Srbije i
sprovodi svoje bolesne ali profitabilne naume.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ О ПОВЕЗАНОСТИ СТАНДАРДА ХАЦЦП (HАCCP) СА КОДЕКСОМ АЛИМЕНТАРИУСОМ

До 1. јуна 20011. године сви произвођачи хране у Србији морају да
имају стандард ХАЦЦП (НАССР – Hazard Analysis and Critical Control
Points) и да се придржавају овог упутства у процесу производње свих
производа намењених исхрани становника и производњи меса и производа
намењених исхрани становника.
Због мноштва захтева упућених Еколошком покрету за објашњењем у
каквој је вези наведени стандард са злогласним и монструозним Кодексом
алиментариусом, наводимо очигледне примере.
Самосталне угоститељске радионице типа пекаре, бурегџинице или
пицерије мораће такође да имају овај стандард који је замишљен да
,,повећа безбедност“ у производњи хране. За пицерију, на пр. је
наметнута обавеза да морају куповати кечап и шункарицу за пицу само од
произвођача који такође имају наведени стандард за производњу кечапа и
шункарице. Они тај стандард могу опет добити само ако купују кечап од
произвођача који имају стандард за производњу кечапа са дозвољеним и
опасним адитивима и месо са фарме стоке која је обезбедила исти
предвиђени стандард за узгој стоке за људску исхрану. Али по том
стандарду за узгој стоке за људску исхрану обавезна је
,,превентивна“(!) примена антибиотика, вештачког говеђег хормона раста,
и сточна храна припремљена у мешаонама сточне хране које такође за
производњу хране морају имати исти стандард. Производња сточне хране
такође је обухваћена стандардом ХAЦЦП који у тој области дозвољава
употребу пољопривредних култура које су генетски модификоване (соја,
кукуруз итд). Произвођачи пољопривредних култура такође морају имати
овај стандард за производњу хране, било за људе или сточну исхрану. За
њихову пољопривредну производњу по Кодексу алиментариусу је дозвољена
производња ГМО (генетски модификованих организама) уз заштиту тих
култура током вегетације са најтоксичнијим пестицидима који су
својевремено пре више деценија били забрањени због токсичности и
малигнитета (ДДТ, линдан, малатион и др.)
Томе треба додати и ОБАВЕЗУ зрачења свих конзервисаних намирница
ради наводне стерилизације, а све ради профита да би намирнице дуже
стајале на рафовима маркета и робних кућа.
Тако усаглашени домаћи прописи и правилници са најмонструознијим
правилником о ,,безбедности хране“, на мала врата (противуставно и
незаконито), представљају надгробни споменик пољопривредној и
сточарској производњи у Србији и почетак геноцида становништва на овим
просторима.
Законом ће бити забрањена ДОМАЋА производња (посебно продаја) свих
намирница намењених људској исхрани, неће више бити домаћег сира,
кајмака, брашна, јаја кокошака са салаша и из домаћег дворишта, него
само од оних произвођача који имају овај стандард и живинских фарми
које ће коке носиље хранити храном која садржи чак и моторна уља као у
Европи, богатом диоксином и другим опасним хемијским једињењима.
Неће се више смети производити народни лекови, лековите траве и
чајеви, ( бели лук и нана), домаћа ракија, витамини и минерали без
лиценце, јер су сви проглашени за лекове или отрове који ће се смети
производити само од лиценцираних произвођача. Лиценца за производњу
наведених производа ће се плаћати у вредности од 120.000 до 500.000
енглеских фунти(!) које би наши произвођачи морали платити монструозним
креаторима још монструознијег Кодекса алиментариуса.
Комунална полиција и инспекција ће морати прогонити сваког сељака за
сваки струк засађеног белог лука, босиљка или литре ракије, као што се
сада прогоне нелегални продавци (произвођачи) пиратских CD-а са
филмовима, забавном или народном музиком, јер би држава била на то
приморана међународним уговорима.
Лиценце ће због висине цене моћи платити само оне фармацеутске
индустрије које су својевремено још Хитлера снабдевале смртоносним
гасом циклоном Б за убијање логораша у гасним коморама, а данас
снабдевају свет, па и Србију са вакцинама које нам убијају децу и
становништвио уз помоћ корумпираних министара здравља. Та злочиначка
фармацеутска индустрија је од тада само име променила, не и начин
тровања људске популације и злочиначки наум смањења броја људске
цивилизације геноцидом, данас се не зове више I.G. Farben, него раде
под именом данашњих мултинационалних компанија.
Званична дневна количина хране за човека је смањена на 75% потребних
хранљивих материја што ће проблем гладних на свету још више
актуелизовати, а проблем глади решити изгладњивањем сиромашних и
усмрћивањем глађу.
Када се сагледају сва условљавања производње, прераде и
дозирања прехрамбених намирница, од њиве до трпезе, тек тада се може
стећи права слика о монструозности плана смањења броја људске
цивилизације кроз апсолутну контролу производње и дозирање хране за
човечанство.
Запамтите ово, јер Еколошки покрет Новог Сада зна тачно шта треба предузети.