Mira Alečković

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 60 Lokacija : Beograd

Rođena 1. februara 1924. godine u Novom Sadu, Mira Alečković јe provela detinjstvo po selima Voјvodine i Dalmaciјe, na Kosovu Polju, u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Školovala se u Beogradu, gde јe studirala uporednu književnost i slavistiku.

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 60 Lokacija : Beograd

Balada o bajci

Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god dečjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog dečaka koga voliš,
devojčice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viđena iz dečje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.

Haljina

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom
Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući
Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata
Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim
Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.

Dostojanstvo reči

Kako vratiti dostojanstvo rečima
rečima koje izgovaraju u prazno
koje ne znače više ono što treba da znače
ni same sebe ne razumeju više.

Uzalud čekamo povratak vedrine
jasnih prozorčića tako je tužno malo.
Nikada više neće prosvrdlati kroz mrak
čisto nebo
i načiniti plavo oko prozora za daljinu
za čelopek briga
za govor dostojanstva
ako ne vratiš rečima istinu
ako ih ne ozvezdaš smislom.

Uskoro govor neće moći da ozari svitanje
ni da razdani crnilo vatrom iznenadnom
da pretoči misao u bistre potoke reči
da otkinuta latica legne na svoje mesto

Ako je misao sakata
ako je sujeta grlata
ako u tvoju reč nevid zla zaluta
ako su govori bujice olukom prljave ulice
i ako u njih bacaš mutnu vodu reči
ako ti je nejasna misao i kada duša zaječi
kako da čekaš povratak vedrine

Kako da povratiš dostojanstvo reči?

Sreća

Vremena jednog dana nećemo imati više
da putujemo svetom, putnika dva sreće žedna.
Slapovi bele pene zaklokotaće tiše
i zakoračićemo u susret gustoj tami
i noć će doći sudnja za nas što nismo krivi
za nas koji smo sebi već presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo više
nego što su je nama doneli naši dani.
U paprati nespokojstva naša se sakrila sreća
snegovi su je onda pokrili gusti i legli
a mi smo išli puteljkom što rasputnici vodi
uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleća
i ispravljali ih odmah s tugom od bola čednom
verujući da mora ta sreća da se rodi.
Smešili nam se jedni i koreli nas drugi
a mi smo uporno svica tražili u ovoj tami
i videli smo oči koje nas gledaju blago
i podsmeh koji nas tuče kroz konce ledene kiše
i nismo bili sami
i nismo bili sami
jer onih koji vole uvek je mnogo više.

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 60 Lokacija : Beograd

Nezvani gost

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će: sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so.
A sve je novo u meni...
U ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.