Džejn Ostin rođena je u Stiventonu od oca Džordža Ostina (koji je
bio parohijski sveštenik) i Kasandre Ostin (devojačko prezime Lejn;
1739-1827). Za Stiventon ostaje vezana čitav život, nikada se ne udavši.
Imala je šestoro braće i stariju sestru Kasandru sa kojom je bila jako
bliska. Jedini portret po kome znamo kako je Džejn Ostin izgledala je
loše obojena skica koju je izradila njena sestra i koja se danas nalazi u
muzeju u Londonu. Njena braća Fransis i Čarls pristupili su mornarici
gde su obojica dogurali do čina admirala. Osnovno obrazovanje dobila je u
školi za devojke 1783; prvo u Oksfordu, pa u Sauthemptonu. Od 1785. do
1786. pohađala je školu za devojke u Redingu. Džejn Ostin je dobila
iznatprosečno obrazovanje u odnosu na ono koje su dobijale devojke u
njeno vreme, pa se već rano posvetila pisanju i prvu priču je već
objavila 1789.
Porodični grb OstinovihDžejnin život je bio
relativno dosadan, bez nekih posebnih događaja. Godine 1801. njena
porodica se seli u Bat a život u Batu vidljivo je uticao na njena
kasnija dela. Godine 1802. Džejn dobija bračnu ponudu od bogatog ali i
„krupnog i nazgrapnog“ čoveka pod imenom Haris Big-Vider koji je bio
šest godina mlađi od nje. Takav brak bi joj osigurao budućnost i
oslobodio je epiteta „usedelice“ koja se mora osloniti na svoju
porodicu. Džejn je pristala ali se uskoro predomislila pošto nije volela
svog budućeg supruga. Posle smrti oca 1805. godine, Džejn, njena majka i
sestra preselile su se u Sauthempton kod brata Fransisa i njegove
porodice gde su živeli četiri godine, dok se nisu 1809. preselili u
Čoton gde su jedno vreme živeli na imanju njenog brata. Ta kuća je danas
muzej i otvorena je za javnost.
Kuća u kojoj je Džejn Ostin
provela poslednjih osam godina svoga života (danas je muzej)U Čotonu je
Džejn mirno živela sa svojom porodicom. Godine 1816. njeno zdravlje se
narušilo. Danas se misli da je imala Adisonovu bolest čiji je uzrok bio
nepoznat. Bolest se povremeno smirivala da bi se konačno 1817. pogoršala
u toj meri da je Džejn morala otputovati u Vinčester. Tu je i umrla dva
meseca kasnije (18. jula 1817.) a pokopana je u Vinčesterskoj
katedrali.
Dela
Džejn je svoja dela objavljivala
anonimno. Njeni romani su doživeli velik uspeh, ali je njena anonimnost
onemogućavala da se kreće u etabliranim književnim krugovima. Iako su
sva njena dela bila ljubavni romani, pisani pod uticajem romantizma u
engleskoj književnosti, Džejn nije bila romantičar. u njenim romanima
snažne emocije uglavnom donose nevolje pri čemu suzdržana i čedna mlada
devojka pre nalazi sreću nego ona koja beži sa voljenim. Njena dela bila
su sličnija delima Dejvida Hjuma i Džona Loka negoli delima njenih
savremenika kao što su Lord Bajron i Vilijam Vordsvort. Imena koja su
najjače uticala na njen literarni prosede su Samjuel Džonson, Vilijam
Kuper, Samjuel Ričardson, Džordž Krab i Fani Barni.
Njen posmrtno
objavljen roman Nortangerska opatija je satira na gotičke romane En
Radklif, ali je Džejn najpoznatija po svojim ranijim delima koja su
najčešće bila u formi društveno kritičkih komedija karaktera. Ta dela, a
posebno Ema, često su citirana zbog savršenosti forme, dok današnji
kritičari pokušavaju pronaći nova značenja u Džejninim oštroumnim
komentarima o bezizlaznom životu čednih neudatih žena sa kraja 18. i
početka 19. veka. U vreme izdavanja, njena dela su naišla na prilično
mlak prijem, ali je ser Volter Skot ipak pohvalio njene radove:
"Ta
mlada dama ima dara za opisivanje međuodnosa osećanja i likova iz
običnog života što je za mene nešto najlepše sa čim sam se dosada
upoznao."
Džejn Ostin je stekla i poštovanje i divljenje Tomasa
Babingtona Makolija (koji je smatrao da nigde ne postoji takva
savršenost romaneskne kompozicije kao kod Ostinove), Sidnija Smita,
Samjuela Tejlora Kolridža, Roberta Saudija i Edvarda Ficdžeralda. I
danas, više od sto godina posle smrti, Džejn Ostin je izuzetno cenjena
kao romanopisac. Literarni teoretičari 20. veka uvrstili su je na spisak
najvećih literarnih stvaralaca koji su pisali na engleskom jeziku,
poredeći je čak sa jednim Šekspirom.
Triling je u eseju o Mansfild parku napisao:
"Upravo
je Džejn Ostin bila prva koja je opisala nesvakidašnju novu osobnost i
kulturu u kojoj ta osobnost postoji. Nikada pre moral nije predstavljen
na takav način niti je iko ranije na makar sličan način razotkrio
njegovu komleksnost, zamršenost i zamornost. Hegel govori o
"sekularizaciji spiritualnog" kao glavnoj karakteristici moderne epohe, a
Džejn Ostin je prva koja nam govori šta se pod time podrazumeva. Ona je
prva književnica koja smatra da društvo, odnosno opšta kultura, ima
značajnu ulogu u moralnom životu, uvodeći u opticaj pojmove kao što su
"iskrenost" i "grubost" do čijeg smisla ranija društva nikad nisu u
potpunosti doprla i koji su toliko suptilni da se opiru definisanju i
toliko moćni da niko ne može odupreti njihovom uplivu. Ona je prva koja
je postala svesna Straha koja upravlja našim moralnim svetom,
sveprisutnog anonimnog zakona kojem odgovaramo, neodoljive potrebe da
prikažemo čistotu naše sekularizovane spiritualnosti čija su nepoznata i
neispitana mesta brojnija i nejasnija od onih u religioznoj
spiritualnosti, da bi se zapitala nad našim životima i postupcima . . .
Bilo
je i negativnih kritika njenog rada, a njeni kritičari su u svojoj
oštrini išli čak dotle da su joj prigovarali manjak uzvišenosti i
emocionalnosti, a Šarlota Bronte je ograničenu tematiku njenih dela
komentarisala ovako:
"Ni toplina ili entuzijazam, ni energičnost,
ni snaga ni iskrenost - nisu potrebni kod prikaza ovih dela: takve
epitete autorka bi primila sa dobro uvežbanim podsmehom i blago bi ih
odbacila kao "outré" ili ekstravagantne. Ona začuđujuće dobro ocrtava
život prefinjenih engleskih dama i to izuzetno verno i precizno. Ona ne
uzbuđuje čitaoce strastvenošću i ne uznemirava ih dubokoumnošću. Strast
joj je potpuno strana. Ona odbija i da se upozna sa tim plahovitim
sestrinstvom. Ona vrlo rado opisuje sve ono što izgleda živahno, što
povlađuje pričom i što je podložno promenama ... ali sve što nadire
snažno i punom jačinom, iako skriveno, sve što ubrzava krvotok i puls,
sve nevidljive delove životne pozornice i sve osećajne mete smrti - sve
to ne postoji za gospođicu Ostin. Džejn Ostin je bila jedna savršeno
senzibilna dama s jedne strane, ali nesavršena i neosećajna (ne
bezosećajna) žena sa druge strane, i ako je ova tvrdnja jeres – ja sam
tu bespomoćna!".
Mark Tven je bio još žešći:
" Džejn Ostin ?
Ja ću ići toliko daleko i reći ću da je svaka biblioteka koja nema
nijednu knjigu Džejn Ostin - dobra biblioteka, pa makar bila bez ijedne
druge knjige!"
Literalna snaga Džejn Ostin leži u njenoj sposobnosti
veštog ocrtavanja likova, posebno žena, delikatnim i nežnim potezima
kojima se opisuju svakodnevni događaji iz života srednje i više klase
odakle uglavnom potiču njeni junaci. Njezini likovi, naoko obični,
oslikani su precizno i sigurnim potezima i sa takvim smislom za detalj
da njihove individualnosti ostaju netaknute bez obzira na daljnji razvoj
priče i zapleta i u potpunosti su pošteđeni upliva piščeve vlastite
osobnosti. Njezin pogled na život je upravo genijalan uz snažan dodatak
nežne ali oštroumne ironije.
Mnogi savremeni čitalac će za njen
literarni univerzum, u kojem je primarni cilj njegovih junaka dobro se
udati ili oženiti, reći da je neslobodan i neprijatan. U njeno vreme
mogućnosti su bile ograničene tako da su i muškarci i žene stupali u
brak isključivo iz finansijskih razloga. Ženski pisci su se uglavnom
zadržavali na uzanom polju romantičarskog žanra. Uspeh i popularnost
njenih dela velikim delom je posledica njene sposobnosti da vešto
inkorporiše svoje opservacije o čovekovim psihičkim stanjima u uverljivu
ljubavnu priču. Napetost u njenim romanima uglavnom se zasniva na
suprotstavljenim finansijskim potrebama njenih junaka i nekim drugim
ciljevima: ljubavi, prijateljstvu i moralu.
Bibliografija
Romani
Razum i osećajnost (1811)
Gordost i predrasuda (1813)
Mensfild Park (1814)
Ema (1815)
Nortangerska opatija (1818) p. m.
Pod tuđim uticajem (1818) p. m.
Kraća dela
Lejdi Suzan
Votsonovi (nedovršen roman)
Sanditon (nedovršen roman)
Rani radovi
Tri sestre
Ljubav i prijateljstvo (u originalu: "Love and Freindship" - opštepoznata štamparska greška u naslovu!)
Istorija Engleske
Katarina, ili budoar
Lepa Kasandra
Džejn Ostin danas
Danas
se dela Džejn Ostin smatraju važnim delovima celokupnog korpusa
engleske književnosti i čest su predmet naučne i kritičke obrade. Njeni
romani se vrlo često, zabave radi, čitaju i van naučnih krugova.
Posle
njene smrti objavljeni su neki nedovršeni romani i manje značajni
radovi, uključujući tu i njene "Rane radove" (zapisane u tri sveščice u
periodu od 1787. do 1793).
Roman Razum i osećajnost se smatra vrlo bitni delom koje naučnicima omogućava detaljno proučavanje ondašnjeg društva.
Danas
postoje dva muzeja posvećena Džejn Ostin. "The Jane Austen Centre" u
Batu smešten je u "Georgian House" u ulici Gej, nekoliko kućnih brojeva
niže od broja 25 na kojem je Ostinova živela 1805. godine. "The Jane
Austen's House Museum" smešten je u Čotonu (Hempšir) gde je Ostinova
živela od 1809. do 1817. godine.
Filmografija
U
popularnoj kulturi dela Džejn Ostin često su ekranizovana kao filmovi i
televizijske serije, sa različitim stepenom vernosti originalnom delu.
Gordost i predrasuda je sa šest filmskih adaptacija postalo njeno
najčešće ekranizovano delo, a poslednja verzija bila je ona iz 2005.
reditelja Džoa Rajta gde su glumili Kira Najtli, Donald Saderlend, Metju
Mekfadjen i Džudi Denč, a poznata je i bolivudska adaptacija sa nazivom
Bride and prejudice ili u prevodu „Nevesta i predrasuda“ iz 2004. Pre
toga bilo je pet BBC-jevih televizijskih serija a najpoznatija je bila
sa Kolinom Firtom i Dženifer Ili iz 1995. Likovi u filmu Dnevnik Bridžet
Džons iz 2001. inspirisani su likovima iz romana.
Ema je
pretočena u film pet puta: 1932. sa Mari Dresler i Džin Hersholt, 1972.
snima se televizijska verzija, 1995. tinejdžerski Clueless, 1996. film
sa Gvinet Paltrou i Džeremijem Nortamom a postoji i televizijski film iz
1996. sa Kejt Bekinsejl.
'Razum i osećajnost je ekranizovan
četiri puta ukljućujući i verziju Anga Lija iz 1995. sa Kejt Vinslet i
Emom Tompson koji je dobio Oskara za najbolje adaptirani scenario. Pod
tuđim uticajem je adaptiran dva puta za televizuju, ali priprema se još
jedan film pod istim naslovom. Mensfild Park i Nortangerska opatija su
takođe ekranizovani. Džejn Ostin na Menhetnu (1980.) je film koju govori
o dve rivalske filmske kompanije koje žele snimiti film po jedinoj
dovršenoj drami Džejn Ostin Unuk ser Čarlsa (naslovljenoj po istoimenom
romanu Samjuela Ričardsona) koja je otkrivena iste godine kada je
snimljen i film.
Novembar 10th 2018, 21:49 od 
